Verovali ili ne, zbog ovakvih ilustrovanih
problema koje sam krajem 70-ih i početkom 80-ih objavljivao u izdanjima gornjomilanovačkih
"Dečjih novina", imao sam dva "informativna razgovora" u DB
4. i 5. aprila 1983. godine, nekoliko dana pre odlaska na odsluženje vojnog
roka. Kasnije sam saznao da sam "obrađivan" duže od 6 meseci pre toga
i ko zna koliko nakon povratka iz JNA, a glavna i odgovorna urednica Stanija
Petković je mesec dana bila suspendovana bez objašnjenja - tek desetak godina
kasnije, slučajno pomenuvši u razgovoru sa njom ove događaje, pomogao sam joj
da napokon dozna pravi razlog izrečene joj kazne. Navodno je neki penzioner
primetio da se u rešenjima mojih ilustrovanih problema, konkretno: deobe
kvadrata na četiri jednaka dela, pojavljuju kukasti krst i svastika (kao lik u
ogledalu) i to prijavio "nadležnim organima". U godinama nakon ovih
događaja u nekoliko navrata sam razgovarao i sa bivšim pripadnicima DB. U
jednom takvom razgovoru sam doznao da je par koji smo ja i moja tadašnja
devojka (kasnije supruga) "slučajno" upoznali krajem avgusta 1982.
godine na projekcijama domaćih filmova na Letnjoj pozornici u niškoj tvrđavi,
tokom "Filmskih susreta" (imali smo komplete karata za osam večernjih
projekcija za četiri uzastopna sedišta), bili agenti DB. Bili su veoma spretni,
pa smo postali "dobri prijatelji", a bilo je reči i da nam budu
kumovi! Verovatno je tokom jeseni i zime bilo još "slučajnih"
susreta, "prijatelja" i "kolega", ali to ne mogu da
dokažem. Nakon višemesečnog praćenja, nekoliko dana pred odlazak u vojsku,
pozvali su me da se javim na razgovor. Ispočetka nisam shvatao o čemu se radi,
bili su veoma ljubazni i zanimalo ih je čime se bavim i sa kim se družim. Nakon
pola sata su, izgleda izgubili strpljenje misleći da ih pravim budalama, pa su
me otvoreno pitali zašto objavljujem kukaste krstove u rebusima? Dodatno sam ih
naljutio tvrdnjom da nikada nisam to radio, a to je bila istina. Problem je što
oni nisu znali šta su rebusi. Tu je počela ona igra sa dobrim i lošim
policajcem: jedan islednik je izvadio pištolj i repetirao ga, a drugi ga je
"smirivao" i "branio me". Nakon toga su mi dali pisaću mašinu
i papir i naredili mi da otkucam izjavu, izašli iz kancelarije i zaključali
vrata za sobom. Tu sam i ja onako neozbiljan kakav sam već bio, već
"načet" trenutnim životnim problemima (sveže oženjen, nezaposlen,
uskoro otac, uskoro vojnik...), konačno shvatio da je đavo odneo šalu, ali...
još uvek nisam shvatao o kakvim kukastim krstovima govore. Vratili su se nakon
sat i više vremena, pa sam uz dosta muke od ovih "dobrih ljudi",
uspeo saznati čime sam "zaslužio" ovakav tretman i onaj dosije
veličine jednog risa papira A-4 formata (za one koji ne znaju, to je 500
listova) koji sam tek tada primetio na susednom stolu. Tu sam konačno malo odahnuo
- shvatio sam za šta sam "kriv". Bilo je još pretnji, još nekoliko
puta je "loš pajkan" vadio pištolj, mahao njime i vraćao ga za pojas,
a onaj drugi, "dobar" ga smirivao, ali sam polako - korak po korak,
preuzimao stvar u svoje ruke: objasnio sam im da se "deoba kvadrata"
objavljuje i u drugim enigmatskim listovima, prećutavši da JA tu vrstu
ilustrovanih problema objavljujem i u izdanjima "Čvora", u
"Enigmi", u nekim izdanjima "Politike", sarajevskog
"Oslobođenja" (nisam baš hteo da dražim onog lakog na pištolju i da
mi pod nos gura cev koju je prethodno izvukao iz svojih gaća - nije imao
futrolu). Napomenuo sam da "Vjesnikov Kviz" i još neki listovi ovakve
priloge preuzimaju iz italijanskog lista "La Settimana Enigmistica".
Zatim smo sva trojica otišli do stana mojih roditelja (srećom, bili su odsutni)
da malo pronjuškaju i da im pokažem o čemu me uopšte ispituju. Objasnio sam da
se nacistički simbol primećuje samo u rešenju, i to ako zaista želite da ga
primetite, obećavši da im sutradan dostavim crteže svih šezdesetak mogućih
varijanti podele kvadrata i objasnivši im da se kukasti krst ili svastika
nalazi u svakoj od tih varijanti. Na kraju sam, verovali ili ne, morao da im
objasnim i razliku između kukastog krsta i svastike. Potom smo otišli do stana
u kome sam boravio sa suprugom (kod tašte i tasta), pa su i tu malo pronjuškali
predstavivši se kao moji kolege enigmati iz Aleksinca. Na kraju smo se vratili
do niškog SUP-a, oduzeli su mi pasoš i zakazali nastavak "razgovora"
za sutradan. Nastavak nije bio strašan i nije dugo trajao. "Zamolili"
su me da pazim šta radim i da svaki sumnjivi enigmatski prilog prijavim, a to
će mi bili "olakšavajuća okolnost".
Nastavak teksta OVDE
Нема коментара:
Постави коментар