У септембру 1941.године, на периферији
Ниша, у близини железничке станице Црвени крст, Немци су формирали концентрациони
логор. Први заточеници логора били су Јевреји из Ниша и Југоисточне Србије. Поред
Јевреја, у логору су били и Срби таоци. Расна мржња проистекла из нацистичког концепта
надрасе показала је своје лице и на овом месту. Према проценама, кроз логор је прошло
30.000 људи, жена и деце, од којих је 10.000 стрељано на брду Бубањ, а велики број
интерниран у друге нацистичке логоре на територији Аустрије, Немачке, Пољске и Норвешке.
Осим Срба, Јевреја и Рома у логору је окончао живот и мањи број савезничких и руских
војника. Терор, садистичка мучења и неподношљиви услови боравка нису успели да угасе
искру слободе у људским срцима. Решени да се одупру, логораши су 12.фебруара
1942.године извели јединствен подухват у поробљеној Европи - извршили су пробој
и бекство из логора. У току 1944.године, предосећајући крај, нацисти су уништили
документацију, спалили посмртне остатке стрељаних на Бубњу и 14.септембра 1944.
ликвидирали последњих 36 логораша. После рата зграда је сачувана у аутентичном облику.
Сарадници Народног музеја су сакупили обиман материјал који обухвата документа,
исправе, писма, оружје, личне предмете и фотографије логораша. Под утиском преживелих
страхота и сазнањем да се злочин може опростити али никада неће заборавити,
1967.године је отворен Меморијални музеј – Спомен-музеј “12.фебруар”. У аутентичном
простору приказани су услови живота логораша, потресне поруке исписане пред смрт
на зидовима, документа о пробоју из логора, документа о интернацији и страдању у
Маутхаузену, Аушвицу и логорима у Норвешкој, као и документа о страдању Jевреја,
заточеника логора. Читав комплекс Меморијалног музеја логора на Црвеном крсту својим
општим изгледом, унутрашњим амбијентом и поставкама чува верно и са пијететом, место
страдања невиних мушкараца, жена и деце чија је једина кривица била то што су били
Срби, Јевреји или Роми. Током више од четири деценије постојања меморијалног музеја
логора Црвени крст, изложбену поставку је обишло више десетина хиљада посетилаца,
махом младих људи који су били у прилици да виде до каквих страхота доводи тоталитаризам,
расна и верска мржња.
У овом логору је 8. септембра 1942. године рођен наш познати филмски
редитељ Желимир Жилник (мајка му је стрељана недељу дана након порођаја).
У згради са плавим кровом (у позадини) је машинска техничка школа коју сам похађао од 1973-77. године, а то је време почетка мог енигматисања.
Kakve veze ovo ima sa enigmatikom? A i pitanje je da li je to sve istina.
ОдговориИзбришиЗа мене има! Последња реченица гласи: "У згради са плавим кровом (у позадини) је машинска техничка школа коју сам похађао од 1973-77. године, а то је време почетка мог енигматисања".
ОдговориИзбришиА што се тиче истина и неистина... Можда је теби, анониче, битно да ли је убијено 10000 или 7658 или 3257 људи. Мени је битније да је ту, у име и од стране БОЛЕСНИХ СКОТОВА, убијено ПРЕВИШЕ ЉУДИ, а под "превише" подразумевам МАКАР ЈЕДНОГ. Узгред, и ово има везе са енигматиком - ТО ЈЕ МОЈЕ МИШЉЕЊЕ, А ЈА САМ НЕКАКАВ ЕНИГМАТА. Уз то, потписујем оно што мислим, кажем, напишем...