22. XII 1976.

Na današnji dan pre 40 godina, vraćajući se sa nastave (prvo polugođe četvrtog razreda mašinske tehničke škole), na kiosku sam kupio novi broj "Čvor Križaljke". Sustigavši drugove koji su odmakli tridesetak metara rešim da je prelistam. Počeh, a moj drug iz odeljenja Goran Miščević mi reče: vidi, ovaj na slici je sigurno tvoj brat blizanac... ma, šta je ovo, ima isto ime i prezime kao ti! Tek tada sam shvatio da je to moja fotografija, da je tekst o meni i da su svi radovi u listu moji. Mojoj sreći nije bilo kraja, odmah sam trojicu svojih drugara častio "koktom", a narednih dana bio sam glavni u odeljenju i, naravno, u porodici.

Iako su prošle dve godine od kad sam objavio svoj prvi rad, moj ozbiljan enigmatski staž je bio kraći jer sam drugi rad objavio tek nakon šest meseci, a do kraja 1975. godine mi je objavljeno svega pedesetak radova. Kada sam poslao radove za ceo broj i kraću biografiju sa fotografijom, nisam baš verovao da će to biti i objavljeno. Ljudi iz "Čvora" su to, ipak objavili pokazavši po ko zna koji put da su spremni dati šansu mladima, a to je bio samo jedan segment ogromnog doprinosa ovog Zagonetačkog društva razvoju jugoslovenske enigmatike.

U tom broju "Čvor Križaljke" objavljeno mi je 25 enigmatskih priloga. Iako sam pre ovoga objavio priličan broj radova, naročito u "Eureci", dugo je ovaj lični rekord bio na snazi. Tek krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka sam ga oborio - krajem 1990. mi je objavljeno 80 radova u jednoj vanrednoj "Eureci". U novom veku (i milenijumu) sam objavio na stotine brojeva "Osmosmerke" (sva tri izdanja), "Ukrštenice" (dodatak u "Politici"), "Pressenigme" (dodatak u listu "Press"), "Mozgalica" u kojima je bilo bar tridesetak mojih radova, a češće i mnogo više - na desetine puta i preko 100, ali mi je ona "dvadesetpetica" iz 1976. najdraža.