Ovu fotografiju mi je maločas poslao Žarko Đokić - malo sam je doterao, pa je objavljujem. Na njoj su Žarko i Života Stanković sa svojim odeljenjskim drugovima i drugaricama u jednoj od učionica niške gimnazije "Svetozar Marković". Fotografija je snimljena u oktobru 1968. godine. Žarko i Života su bili u istom odeljenju samo tokom školske 1968/69. godine (I razred).
Učionica tijesna. U prve dvije klupe čak petero đaka. Čini mi se da je zadnji, onaj s očalama, Života, a da je prvi slijeva strogo strada Žarko.
ОдговориИзбришиU mojem prvom razredu đaka je bilo više od 30, a bila su još dva, što znači da je generacija iz jednoga jedinoga sela, Tolise, imala više od sto učenika!!! Danas ih nema ni 20 u istoj školi. Iako svi, posebice političari i crkvenjaci, "guslaju" kako je razlog iseljavanje, to je čista laž. Problem su stari momci i stare cure.
Varljivo leto 68! Prvi dug školski raspust. Kao nosilac Diplome Vuk Karadžić (samo nas dva u generaciji!) nisam polagao prijemni ispit i imao sam i previše slobodnog vremena. Sećam se krize u ČSSR te kolone tenkova JNA koji su prolazili na putu ka bugarskoj granici!
ОдговориИзбришиMoj brat od strica, Dragan, stnovao je sa nama, bio je brucoš Pravnog fakulteta u Nišu. Čitao je Večernje novosti, najviše sportske stranice, za mene je ostavljao ostatak a ja sam čitao ostalo i rešavao ukrštene reči (autora Simona Rackovića!). Jednom prilikom, ljut što sam mu uzurpirao novine, spomenuo mi je da treba da kupim Enigmu. I tako je počelo. Enigma, Mala ukrštenica, Razonoda miliona, Džepna križaljka...sećam se tih enigmatskih novina.
Inače, stanovao sam ucentralnoj gradskoj ulici, tada je to bila Pobedina (broj 82), sada Obrenovićeva. Životu Stankovića nisam poznavao iako je stanovao u zgradi "preko puta", nekadašnjeg imena "Kompas" (po predstavništvu čuvene turističke agencije iz Ljubljane).
Lepe uspomene!
Hvala ti Miroslave za ukazanu pažnju!
Nekako mi drago sto nisam jedini nostalgicar koji "gnjavi" sa sjecanjima. Tog ljeta 68. se sjecam po toj frci u CSSR, bili smo u Lukoranu na Ugljanu, neki mladi Cesi su bili tu, sjecam se prica o tome kako su odlucili da se ne vracaju kuci. Slijedio je start u banjolucku Realku, negdje imam sliku iz prvog razreda, komsija Zeljko Cota i ja smo isli zajedno, sjecam se vecernjih zimskih povrataka kuci, "sindikalna" (veliki somun sa manje mesa za jednu od onih zutih kovanica) porcija Mujinih cevapa i klizanje na zamrznutim stazama u aleji od Pozorista do Bojica Hana... Za enigmatiku i, mnogo kasnije, astrologiju sam zainteresirao drugog gimnazijalca, kuma Nebojsu Delica, imao je i objavljenih radova pod pseudonimom Deneb, no vise se primila astrologija, ozbiljno se bavi time.
ОдговориИзбришиSa enigmatikom sam se sreo najprije u sarajevskim Malim Novinama, pa potom Plavi Vjesnik (stripovi i drugi sadrzaji su bili zanimljiviji), potom Dzepna Krizaljka i Enigma...
Ja se tog leta 68. sećam prilično dobro: letovanje sa porodicom u Kaštel Lukšiću (putovanje vozom od Niša do Splita je trajalo 16 sati), nakon toga par nedelja kod babe i dede na selu (mobilizacija i odlazak vojske na granicu zbog krize u Čehoslovačkoj, strah, lelek žena...), polazak u IV razred (OŠ "Maršal Tito")...
ОдговориИзбришиVeć u to vreme sam pokušavao da rešim pokoju ukrštenicu u "Večernjim novostima", ali su mi otac i starija sestra to retko dopuštali (rešili bi je pre mene). Sečam se opisa: "krvni sud" za venu koji me je zbunjivao (imao sam manje od 10 godina). Dve godine kasnije sam već počeo kupovati enigmatske listove ("Čvor", "Enigmu"...), a početkom 1971. mi je profesor matematike iščupao uši jer sam na času rešavao ukrštenicu :)
Tek je sada proradio Internet!U prvoj klupi, sasvim desno, je Života Stanković. Moja malenkost stoji pored prozora, levo je profesor Aćim Jovanović, profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti te francuskog jezika (odličan stonoteniser).
ОдговориИзбришиPrvi razred je bio opšti, posle smo se podelili na prirodnomatematički i društveni smer.