MOŽE LEPŠE (1)

U nedelju, 13. juna ove godine  sam sebi dozvolio odmor od sudokua, rebusa i anagrama na čiju pripremu poslednjih pet godina trošim mnogo vremena, a nisam ni hteo da se nerviram gledajući Novaka Đokovića kome treba dva sata da počne da igra, pa sam sastavio, opisao i pripremio za štampu (mada je ne nameravam poslati nijednom enigmatskom listu) skandinavku sa fantastičnim fudbalerom Kilijanom Mbapeom. Ipak, glavni razlog ovog mog neplaniranog trošenja slobodnog vremena je taj da sam video dve stare skandinavke i kraći tekst Hajre Hodžića na Slavkovom blogu. Obe skandinavke sa nepravilnim izrezima za slike su (davno) pripremljene sa puno truda i ljubavi kako je to uvek radio i radi Hajro. Ima tu sitnica koje malo smetaju, ali kad se uzme u obzir vreme u kome su nastale i tehničke mogućnosti kojima se onda raspolagalo, rezultat je više nego dobar. Ne sviđaju mi se debele linije oko slika, da su izostavljene skandinavke bi još bolje izgledale. I to bi bilo lepo podsećanje na stara vremena, ali... Naknadno su ubačene dve izuzetno ružno pripremljene (pre svega loše zamišljene!) skandinavke iz sadašnjeg vremena: ni kompjuterska priprema, a još manje viši nivo štampe u odnosu na dve prethodno pomenute skandinavke stare nekoliko decenija, nisu doneli poboljšanje. Fotografije izgledaju kao da su ih neuka deca u vrtiću sekla makazicama, ili kao list lima sečen prevelikim makazama na časovima OTO-a u petom razredu osnovne škole. Loše izabrane fotografije su dodatno osakaćene nepotrebnim sečenjem beskrajnim cik-cak linijama. Očajnu sliku dopunjuju debele linije koje uokviruju ovaj horor sastavljen od nogu lepih žena uklještenih u nekakve pukotine (OVDE). Ne morate biti previše pametni da bi shvatili da fotografiju koja se na ovaj način uklapa u dijagram skandinavke treba pažljivo odabrati, ako ima pozadinu, treba je obrisati. Zatim, tako doteranu fotografiju treba uklopiti da ne dodiruje polja koja treba koristiti za unošenje opisa i, kasnije za upisivanje rešenja (mada se može dozvoliti da fotografija na nekom mestu blago dodiruje ili čak i malo preklapa poneko polje koje se koristi za pomenuta upisivanja, ali bez preterivanja). Na gornjem primeru sam mogao iskoristiti još pet-šest polja, ali čemu? Nije lepše, a ne bih ni uživao silom gurajući beznačajna polja poznatom sportisti u međunožje. Dakle, kao i u svakom drugom poslu, treba biti umeren (ne i uštogljen!). Najbolje je da fotografiju odabere neko ko se u to razume, a da se uklapanje u dijagram uradi u redakciji lista. Tako bi bile izbegnute sve greške koje bi kasnije izazvale neplanirane promene i kvarenje krajnjeg rezultata. Tako pripremljena skandinavka bi bila prosleđena sastavljaču koji ne bi NIŠTA menjao, dodavao ili oduzimao. Krajem 90-ih i početkom 2000-tih stalno sam od saradnika naručivao skandinavke šaljući im pripremljene mreže odštampane na papiru formata A-3. Bilo je tu i dosta skandinavki sa nepravilnim izrezom za fotografiju, a najčešće su takve skandinavke sastavljali: Žarko Đokić, Zoran Milunović, Jan Bažik i Miodrag Tošić. Kasnije sam i ja sastavljao dosta takvih radova kad sam istovremeno uređivao više listova i nedeljnih dodataka, pa nije bilo uvek dovoljno vremena da pošaljem zadatke saradnicima, da ih oni sastave i vrate mi ih. Pokušaću da pronađem nekoliko takvih skandinavki i da ih narednih dana objavim kao ilustraciju ovoga o čemu sam pisao.