ENIGMATIKA I MOGUĆE POSLEDICE BAVLJENJA NJOME (2)

Prvi deo teksta OVDE
Levo je rešenje zadatka datog uz prvi deo teksta, a evo i nastavka priče:

Dva dana nakon toga sam vozom otputovao u Varaždin, iako sam regrutovan u ratnu mornaricu. Sad su me preuzeli vojna bezbednost i pretpostavljeni starešine. Prvo su me stavili u radarsko odeljenje koje se sastoji od samo trojice - četvorice vojnika, a sa njima je stalno podoficir (stariji vodnik prve klase) - da ne bih indoktrinirao svojim subverzivnim idejama još koga. Međutim, starešina jedinice u koju sam raspoređen je procenio da sam isuviše "vruć krompir" koga se treba rešiti, pa sam desetak dana kasnije poslat u Zagreb na obuku. Pročitavši pozamašnu "prateću dokumentaciju" koju sam zapečaćenu doneo, kapetan prve klase u čiju jedinicu sam poslat, nije znao šta će sa mnom. Svi u jedinici su bili oktobarci i januarci, a ja aprilac, svi vojnici bez činova su imali "papovke", a ja automatsku pušku, još nisam položio zakletvu, do tog trenutka nisam imao nikakvu obuku... Posle zakletve sam sa drugom jedinicom išao na gađanje i to je bilo sve: nisam imao nikakvu obuku osim za rad na radaru, nisam imao strojevu obuku, vežbe na poligonu, bacanje bombe - niko više nije hteo da me primi u svoju jedinicu (nisam znao da sam toliko opasan). Prolazili su dani i meseci, u maju smo 24 dana bili kod Premanture na vežbi (jedno od mojih najdužih letovanja u životu, a to je stvarno bilo samo letovanje i ništa drugo, iako je GINA bila u toku: "rad" na radaru do 14 časova, a zatim kupanje i sunčanje na divljoj nudističkoj plaži koja je bila 30 metara niže od radarskog položaja... uveče i preko noći u kafićima u Premanturi...), jula meseca smo dve nedelje bili na vežbi na Slunju - moj novi odmor... U međuvremenu mi je postalo toliko dosadno da sam se dobrovoljno prijavio za sedmodnevnu stražu u vojnom skladištu na periferiji Zagreba (Sesvete), a kasnije još tri puta - i ovde je bilo uživanje bez nekih težih obaveza. Ovo mi svakako ne bi dozvolili da nisu Albance pre toga morali da skinu sa svih zaduženja zbog pobune, a vojske nije bilo dovoljno za ostale važne aktivnosti. Krajem jula sam dobio kćerku, pa sam desetak dana kasnije otišao kući na nedelju dana. Početkom oktobra su jeeedva ubedili moju jedinicu u Varaždinu da me primi natrag. Po povratku u Varaždin ništa se nije promenilo, uskoro su stigli oktobarci, nikakvih teških zaduženja nije bilo. Pred Novu godinu sam otišao na tronedeljno redovno odsustvo kući, a po povratku sam kopao i rukama i nogama da mi priznaju status jedinog hranioca porodice i skrate vojni rok na 11 meseci. Februar je bio izuzetno hladan i obilovao je snegom, pa sam se malo "razboleo" i proveo u toplom stacionaru nedelju dana. Nakon "ozdravljenja" imao sam poštedu, pa nisam otišao na teren kao 90% vojnika iz kasarne "Jalkovečke žrtve". Nekoliko dana kasnije sam imao u Nišu razgovor oko zaposlenja u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale (bilo je 300 kandidata za jedno radno mesto). Nisam primljen ali sam, umesto 2 dana ostao skoro 10 - produžio sam vanredno odsustvo zbog navodne upale pluća. Po povratku u Varaždin niko mi nije pravio probleme zbog toga, a desetak dana nakon toga sam dobio odluku o skraćenju vojnog roka. Starešine su odahnule, a ja sam otišao kući 8. marta (u 14 i 30 sam izašao iz kasarne).

Nekoliko dana po povratku iz JNA otišao sam do mojih "starih drugara" po pasoš. Vraćen mi je na šalteru, pa nisam ni video "drage islednike". U narednih nekoliko godina niko me nije zvao u vojni odsek, a samim tim nisam išao ni na vojne vežbe. Tek krajem 80-ih su me opremili "neophodnom vojnom opremom" i počeli pozivati na jednodnevne vojne vežbe, a 1992. sam (kad mi se rodila druga kćerka) proveo ceo jul u kasarni u Nišu, nakon čega su nas morali vratiti kućama.

Eto, ispada da sam mnogo više profitirao nego što sam imao štete od svoje "subverzivne delatnosti" početkom 80-ih godina prošlog veka. Nažalost, većina, ni krivi ni dužni su, i te kako ispaštali i za mnogo bezazlenije "prestupe".

Poznato je da nisam jedini enigmata koji je imao problema zbog svog hobija: Simon Racković je uhapšen zbog toga, Anton Ferderber je, navodno, trebao biti streljan... Zato, dragi kolege i koleginice: pažljivo radite to što radite, ili, još bolje - bavite se nekim manje opasnim poslom: rudarstvom, minerstvom, pilotiranjem, auto-trkama...