GROZD

Kolega enigmata Žarko Đokić smatra da je GROZD mnogo bolji naziv za mrežastu zagonetku koju godinama unazad znamo kao KLIN. Ja se slažem i dajem konkretan doprinos predlogu da promenimo njen naziv.
Prazna obojena polja popunite samoglasnicima po principu: ista boja isti samoglasnik. Pod brojem 3. treba upisati naziv sorte grožđa (vinove loze) sa fotografije (crteža).
Ovo je stara gruzijska sorta, sa izuzetno visokim sadržajem ukupnih kiselina, koja se koristi za proizvodnju belih vina, za mešanje sa vinima  kojima nedostaje kiseline i za proizvodnju vinskih destilata. Samo ime, prevedeno sa gruzijskog, doslovno znači "crveno drvo". Koliko je stara ova sorta grožđa, najbolje govori podatak da su u Gruziji pronađene glinene posude sa semenkama za koje je utvrđeno da pripadaju ovoj sorti, a datirane su u 3000. godinu pre Nove ere. Najviše se gaji u zemljama istočne Evrope. Pored prapostojbine gaji se i u Moldaviji, Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji, Azerbejdžanu, Severnoj Makedoniji, ali je zabeleženo da se sadi i u Australiji, istočnom delu Sjedinjenih Država i Kini. Kod nas je ima od sedamdesetih godina prošlog veka. Loza je umereno bujna, a izdanci su crvene boje i rastu uspravno. Grozd je težak oko 200 grama, cilindričnog je oblika, ponekad sa krilom, umereno zbijen. Zrna su srednje veličine, sočna, sa debelom kožom. Pre sazrevanja je zelenkastožute boje, a kad sazri dobija srebrnu, a ponekad i ružičastu nijansu. Sazreva prilično kasno. Spada u srednje rodne sorte i zahteva dugo obrezivanje. Može podneti mrazeve do -20 Celzijusovih stepeni. Veoma je osetljiva na zaraze, ali otporna na sivu trulež grožđa. Daje vino zlatnožute boje koje ukusom podseća na mladi šardone.