четвртак, 31. октобар 2024.

ODLAZAK NA 23. SES


Prvi put od avgusta 1999. godine kada sam se od Niša do Beograda klackao duže od sedam sati, putovao sam regionalnim vozom koji saobraća od Niša do Zemuna. Krenuo sam u 7:10, a u Paraćin stigao u 9:20 (minut kasnije nego što piše u redu vožnje). Na više mesta na pruzi je ograničenje do 30, pa i 20 kilometara na sat, a voz staje kod svake bandere. Voz se zaustavljao na ukupno 26 stanica i "stanica". Evo spiska: Crveni krst, Trupale, Vrtište, Mezgraja, Supovački most, Grejač, Tešica, Lužane, Nozrina, Aleksinac, Adrovac, Trnjani, Korman, Gornji Ljubeš, Donji Ljubeš, Vitkovac, Đunis, Staro Trubarevo, Cerovo Ražanj, Braljina, Stalać, Lučina, Ćićevac, Drenovac, Sikirica-Ratare, Paraćin. Iz napred navedenih razloga sa 23. susreta enigmata Srbije vratio sam se autobusom - put je trajao sat vremena kraće.

3 коментара:

  1. 1884 - Дана 15. септембра пуштена у саобраћај прва српска пруга Београд - Ниш. (''Мемоари Краља Милана'' у издању Лагуне; стр. 229.)
    Јуна 1910. млади Михаиловић примљен је у 43. класу Ниже школе Војне академије... коју је похађао од 1. септембра. Тог дана у БГ је саопштено да се Србија по брзини возова на њеним пругама налази на 13. месту, са просечно 51 километром на сат. Прва је Била Француска са 97 километара, затим ВБ са 87,2, Немачка 81,6... (''ДРАЖА, Смрт дужа од живота''; стр. 14; аутор Перо Симић; издање Сл. гласник).

    ОдговориИзбриши
  2. 31.10.2024.
    Заборавио сам да се потпишем испод коментара о брзини возова.
    Ацо Јанковић.

    ОдговориИзбриши
  3. Интернет (AUTO-KARTA.NET) избацује да је удаљеност (возом) Ниш - ПН 89 km и да вoжња траје 1h 23 min (ако му је веровати?!) То значи да воз у минути прелази: 89/83 = 1.07 km. За један сат пређе 1,07 х 60 = 64,2 km. ''Леп напредак'' према 1910. години.
    У пракси (према MC.NЕТ) просечна брзина воза је: 89/130 = 0,67 km/min. За један сат: 0,67 Х 60 = 40,2 km. Те 1910. г. просечна брзина возова у Норвешкој је била 45, у Португалији 43,3, у Турској 42, Бугарској 35 km/h.
    Сад смо негде између Бугарске и Турске те 1910.године. Држим да је пок. Перо Симић био озбиљан историчар, и да је Мирослав Цветковић озбиљан човек, па ништа није јасно.
    (И једва чекам те летеће аутомобиле, да се не замлаћујем са овим рачуном.)
    АЈ.




    ОдговориИзбриши