IN MEMORIAM

РАДОЈИЦА (Милуна) ЈОВИЧИЋ                                                                          (Раља, код Сопота, 06. јануар 1935. – Београд, 19. март 2023.)

У Београду је у 89-ој години умро инг Радојица ЈОВИЧИЋ, инжењер грађевинарства, писац за децу, значајан енигматски уредник и пропагатор, аутор више речника, плодан састављач енигматских творевина, оснивач и дугогодишњи председник Удружења енигмата „ВУК КАРАЏИЋ“ и члан Председништва Енигматског савеза Србије. Пре свега тога Мирин супруг и отац синова Јовице и Дениса, деда и прадеда!

У Раљи је Радојица ЈОВИЧИЋ завршио основну школу а нижу гимназију и средњетехничку школу, грађевински смер у Београду. Вишу техничку школу завршава у Загребу. Најпре је радио у фирми „Далмација цемент“ у Сплиту, а затим (све до пензионисања) у грађевинском предузећу „Рад“ у Београду. 

Као последица бављењем књижевношћу (објављивао кратке приче за децу у „Политици за децу“ у Београду, песме за децу у „Малим новинама“ у Сарајеву) и писањем новинарских прилога у листу „Млад борац“ у Сарајеву за време одслужења војног рока, почео се бавити и енигматиком.

У београдској „Енигми“ у броју 157 од 13. новембра 1954. године објављен му је први рад анаграм а годину дана касније и прва укрштеница. У монографији „Енигма 1 – 200“ (Београд, ЕСС и Алма, 2011) заступљен је као сарадник са 9 радова и биографијом са сликом, а биће заступљен и новој монографији „ЕНИГМА – 70“.

Објавио је око 50.000 разноврсних енигматских радова (највише класичних укрштених речи, скандинавки, испуњаљки и стихованих загонетки). Сарађи вао је у великом броју југословенских и српских енигматских часописа: „Разонода“ (Сарајево), „Ребус“ (Осијек), „Енигма“ (Београд), „Чвор“, „Мини чвор“ и „Чвор крижаљка“ (Бјеловар), „Еурека“, „Мала еурека“ и „Шампионка“ (Горњи Милановац), „Сканди“ (Нови Сад), „Црно на бело“ (Лесковац), „Чигра“ (Београд), Укрштеница“ и „Вести“ (Београд) итд. 

Користио је псеудониме „Радивој“ и „Хелиос“. Залагао се за једноставнију и језички чисту енигматику са коришћењем домаћих речи.

Дуго година је обављао дужност уредника више енигматских часописа: „Марбо“, „Мини марбо“, „Време разоноде“, „Енигманија“, „Хоби“, „Хоби осмосмерка“, „Крон“, „Упитник“, „АБЦ“, „Вијести – енигма“ као и у више енигматских рубрика у новинама и часописима: „“Политика експрес“, „Глас осигураника“, „Репортер“, „Двоје“, „Кекец“, „Практична жена“, „Јеж“, „Лоби“, „Тип – топ“, „Јежев хумор“, „Јежев цртани хумор“, „Јежев секси хумор“, „Тест“, „Пинк ревија“, „Хороскоп“, „Екстра репортер“, „Јутарње новине“ (52 броја), „Аргумент“, „Дем“ (82 броја) итд. 

Објавио је више енигматских речника са 2, 3 и 4 слова и речник једрица (етимолошка издања на ијекавици штампано латиницом – шапирографирано) и у „Еуреци“ из Горњег Милановца двословне и трословне речнике (фонетско издање, екавица у наставцима).

У Београду је 29. децембра 1986. године основано  Удружење енигмата „Вук Караџић“ чији је један од оснивача и председник био Радојица ЈОВИЧИЋ, на којој функцији је остао све до смрти. Удружење је окупљало велики број енигмата и љубитеља енигматике из целе Југославије. Радојица ЈОВИЧИЋ је уз помоћ  сина Јовице и појединих чланова уређивао „ВУКОВ КОВЧЕЖИЋ“ , гласило удружења почев од 1987. године па све до јуна 2021. године (када је изашао последњи 34. број). Јубилеј Удружења (1986 – 2021) забележиће се у монографији чији аутор је Ратко СТОЈКОВИЋ уз сагласност Радојице ЈОВИЧИЋА, која ће изаћи ове године. Удружење је организовало и више енигматских конкурса у састављању разних врста загонетака под називом „ВУК“, чији иницијатор је био Радојица ЈОВИЧИЋ.

Био је један од оснивача бившег Енигматског друштва „Загонетка“ из Бео-града  1983. године. Био је члан Енигматског удружења „Чвор“ из Бјеловара од 1968. године од кога је добио титулу загонетачког  велемајстора 1974. године. Добио је плакету ЕУ „Чвор“ за дугогодишње чланство и сарадњу као и диплому ЕК „Београд“ (чији је такође био члан) поводом 50 година излажења „Енигме“. Био је члан Енигматског клуба „Кикинда“ и сарадник блога ЕнигматикаТИО. Дугогодишњи је члан Председништва Енигматског савеза Србије.

Присуствовао је великом броју енигматских сусрета у организацији ЕУ „Чвора“ и Енигматског савеза Србије. Учесник је на 10 Сусрета енигмата Србије што је забележено у „Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17“ (приређивач Крста Иванов). На више енигматских конкурса освајао је значајне награде за високе пласмане. 

Часопис „Ребус“ из Осијека (уредник је био Маријан ЈУРЧЕЦ) представио је Радојицу ЈОВИЧИЋА у броју 107 од 1. јула 1962. године на целој страни са сликом, радовима и описом стваралаштва. 

У броју 10 „Гласника“ ЕСС (март 2005) поводом пола века његовог успешног и плодног енигматског рада посвећена му је цела страна. Тим поводом, на 5. Сусретима енигмата Србије у Нишкој Бањи додељена му је Златна повеља ЕСС. 

Заступљен је у „Лексикону загонетача Југославије“ Стјепана ХОРВАТА (Бјеловар, 1979), „Адресару загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1984), „Малом загонетачком датумару“ Фрање ТУШЕКА (Бјеловар, 1983), „Лексикону српских енигмата“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА (Београд, 2007), у књизи „Истакнути српски енигмати“ Ивице МЛАЂЕНОВИЋА (Београд, 1999), у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, Јована ВУКОВИЋА и Миодрага ТОШИЋА (Београд, 2014), и „Библиографији српске енигматике“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, 2012) итд.

Фебруарски број „ГЛАСА ОСИГУРАНИКА“ (у рубрици ШАРЕНИЦА, датум 28. фебруар 2023) објављена је енигматска рубрика у којој су скандинавка, укрштене речи и анаграм (ОПИСА МЕГДАН = ГИ ДЕ МОПАСАН) што су можда последњи објављени радови Радојице ЈОВИЧИЋА.

Радојица ЈОВИЧИЋ је оставио велики траг изузетног аутора, организатора, уредника, руководиоца и публицисте чије ће се животно дело овековечити у монографији „35 ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА ВУК КАРАЏИЋ (1986 – 2021)“ аутора Ратка СТОЈКОВИЋА.

Нека му је вечна слава и хвала.

В. Шарић