Mnogi čitaoci dnevnih, nedeljnih ili periodičnih štampanih medija, svoje upoznavanje sa njihovim sadržajem počinju rešavanjem ukrštenih reči. I to ne samo kod nas. Prema nekim istraživanjima, objavljenim pre desetak godina, preko 90 odsto svih štampanih medija imaju ukrštenicu – kraljicu zagonetaka, kao stalni sadržaj.
Evo nekoliko bizarnosti, vezanih za ukrštene reči:
– Dr Frank Vizetli, najpoznatiji istraživač istorije enigmatike, tvrdi da su Kinezi, još pre dve hiljade godina pre naše ere sastavljali i rešavali jednu vrstu ukrštenih reči;
– pomenuti Frank Vizetli tvrdi da su ukrštene reči rešavane na dvoru faraona Tutankamona (XIV vek pre n.e.);
– smatra se da je Vladimir Nabokov, autor „Lolite“, prvi sastavio modernu ukrštenicu u bivšem Sovjetskom Savezu;
– Tristan Bernar, francuski pisac, osnovao je 1925. godine Akademiju ukrštenih reči;
– Vinston Čerčil, engleski državnik, bio je veliki ljubitelj ukrštenih reči. Jednom prilikom je, zanesen rešavanjem ukrštenice, zaboravio na veoma važan sastanak svog kabineta;
– engleska princeza Margareta je 1954. godine bila učesnik takmičenja u rešavanju ukrštenih reči, koje je organizovao list „Kantri lajf“. Osvojila je prvo mesto i novinarima izjavila „Svi moji bliski rođaci obožavaju ukrštene reči…“;
– iznerviran što ga supruga često budi u toku noći tražeći pomoć pri rešavanju ukrštenice, izvesni Džon Suton iz Australije, potegao je pištolj i ubio je…
Vrlo malo je nedostajalo da se, zbog ukrštenih reči, odgodi iskrcavanje savezničkih snaga u Normandiji u Drugom svetskom ratu. Naime, naziv operacije (OVERLORD) i neke poverljive reči (UTAH …) pojavile su se u ukrštenim rečima, u listu „Dejli telegraf“, izvesno vreme pre planirane operacije, što je izazvalo pravu paniku;
Može se reći da su se ukrštenice koristile i u diplomatske svrhe. U periodu otopljavanja izraelsko-egipatskih odnosa, krajem XX veka, u egipatskim novinama, su se, u ukrštenim rečima prvi put nalazila imena izraelskih političara u pozitivnom kontekstu;
Zloupotreba ukrštenih reči bila je prisutna u vreme „onih“ dešavanja na prostoru bivše SFRJ. U jednom zagrebačkom časopisu davane su uvredljive definicije za Srbe i neke srpske ličnosti.
Smatra se da je „otac“ prve moderne ukrštenice novinar Artur Vin, Englez po rođenju. U specijalnom, božičnom, broju lista „New York World“ od 21. decemba 1913. godine, u zabavnom prilogu „FUN“ (razbibriga), objavljena je njegova „ukrštenica“. To je bio lik sa praznim poljima, numerisan na početku i na kraju, sa uputstvom za rešavanje. U prazna polja trebalo je upisati slova, odnosno reči vodoravno i uspravno koje su se međusobno ukrštale.
Mnogi evropski narodi pokušali su da dokažu da su ukrštenice njihov izum, tj. da su zagonetke, koje su imale elemente ukrštenih reči, bile objavljene u njihovim novinama pre navedenog datuma. Međutim, zauzeto je stanovište da je ukrštenica Artura Vina prva „ona prava“, pa je kao takva uvrštena u Ginisovu knjigu.
Ukrštenica je „na mah“ osvojila srca velikog broja čitalaca. Zbog nekih tehničkih problema redakcija New York Worlda je, posle kraćeg vremena, prestala da ih objavljuje. Ostalo je zapisano da su čitaoci bili van sebe od besa i da je redakcija bila preplavljena pozivima. Već posle samo sedam dana, ona se vratila na stranice lista.
U Velikoj Britaniji prve ukrštenice se pojavljuju tek 1923 godine, zatim u Italiji i drugim evropskim državama, najpre u dnevnim novinama gde su, takođe, izvanredno prihvaćene od velikog broja čitalaca.
Jovan Vuković, naš poznati enigmata, istraživač i publicista, pronašao je da su, oktobra 1925. godine, „Dečje novine“ koje su izlazile u Novom Sadu, objavile ukrštene reči koja imaju skoro sve elemente moderne ukrštenice. On je, takođe, utvrdio da su se prve ukrštene reči u dnevnim novinama kod nas „pojavile“ u listu „Politika“ u broju od 02. marta 1933. godine.
Pošto su ukrštenice znatno doprinele povećanju tiraža novina, i mnogi drugi listovi odvajaju prostor za ovu vrstu zabave a počinju da se objavljuju i specijalizovani enigmatski časopisi i knjige sa ukrštenim rečima. Prvi jugoslovenski, beogradski, a samim tim i srpski enigmatski list u Srbiji je „ZAGONETKA“ – poučno-zabavni list koji je izlazio od 1928. do 1941. godine. Prvi broj izašao je 1. januara 1928. godine, a urednik je bio Ljubomir Nedeljković. Nije zgoreg pomenuti da se italijanski enigmatski časopis „La selimana enigmistika“, koji izlazi više od 60. godina, štampa u nedeljnom tiražu od oko milion primeraka a u letnjim mesecima i do milion i po primeraka.
Od, sa sadašnjeg stanovišta, veoma jednostavne prve moderne ukrštenice, došlo se do mnogo varijanti ukrštenica. Pored ukrštenih reči, sa likom/mrežom i crnim poljima, gde su opisi (definicije) dati iznad ili ispod, odnosno levo ili desno od njega, a koje zovemo „klasičnim“, enigmate – sastavljači, onako vispreni, puni duha i ideja, osmislili su nove vrste ukrštenih reči. Najpopularnije su sledeće:
– Skandinavka (opisi se nalaze u samom liku – u crnim poljima);
– Bela ili italijanska ukrštenica (rešavač sam upisuje „crna“ polja);
– Mozaička ukrštenica (dat je popis svih rešenja, po azbučnom redu ili po dužini reči, kojima rešavač treba da nađe mesto u mreži);
– Ilustrovana ukrštenica (umesto opisa rečima daju se slike ili simboli, koje treba „dešifrovati“, a rešenjima naći mesto u liku);
– Magična ukrštenica (ista rešenja upisuju se i vodoravno i uspravno);
– Osmosmerka (specifična i netipična ukrštenica – rešenja su već upisana u lik u osam smerova, a reči iz popisa koji je dat treba pronaći i precrtati u liku da bi se dobilo konačno rešenje):
– Slogovna ukrštenica (umesto slova upisuju se slogovi);
– Kombinovana ukrštenica (vodoravno se rešava kao klasična, a uspravno kao mozaička ili obratno, odnosno delom kao bela, a delom kao klasična ili mozaička) itd.
Ukrštene reči prate razvoj novih tehnologija pa tako na Internetu ima sajtova sa ukrštenicama, od kojih su neke nagradne.
Mnoge interesuje ko su lica koja sastavljaju ukrštene reči i šta je potrebno da bi se sastavila dobra ukrštenica?
Prvo što treba znati je da je sastavljač ukrštenice, po pravilu, osoba velikog opšteg obrazovanja, koja poseduje znanje iz mnogih oblasti, koja prati savremene događaje i koja poseduje izrazit smisao za kombinatoriku. Pored toga, ima kvalitetne priručnike (enciklopedije, leksikone, rečnike) kao pomoćno sredstvo, kako za kombinovanje tako i za tačan opis reči koje rešavač treba da reši.
Postavlja se logično pitanje: šta toliko privlači čitaoce da rešavaju ukrštene reči? Da li su ukrštene reči samo puka zabava ili i nešto više?
Uopšteno rečeno, postoji više razloga: – urođena čovekova sklonost ka rešavanju zagonetaka, želja za zabavom, žudnja za novim znanjem, ispunjavanje slobodnog vremena i težnja za takmičenjem, sa drugima i sa samim sobom.
Međutim, postoji još jedan, po meni vrlo jak razlog, koji nikako ne treba ignorisati: Navodim nekoliko primera:
„Osobe koje treniraju mozak uz pomoć ukrštenica, čitanja ili druge intelektualne aktivnosti, imaju manji rizik da obole od Alchajmerove bolesti u odnosu na one koji odmor provode gledajući TV“. Ovo je zaključak istraživanja sprovedenog u univerzitetskoj bolnici u Klivlendu.
„Ukoliko želite da vaš mozak bude stalno aktivan, postavite mu, što je moguće više, konkretnih zadataka. Za ovo su najpogodniji bridž, rešavanje matematičkih zadataka i ispunjavanje ukrštenih reči“. Ovo je, takođe, saopštenje grupe američkih lekara koja je 40 godina proučavala veliki mozak.
Mišljenje gerontologa na Međunarodnom kongresu, održanom 1978. godine u Parizu glasi: „Sa svoje strane mogli bismo dodati: enigmatika, kao svojevrsna vežbaonica za gimnastiku mozga, nalazi svoje mesto i na području medicine i očuvanja zdravlja“.
A ovo je konkretan primer: na proslavi svog 107. rođendana, izvesna gospođa Elizabet Braun iz Dalasa (SAD) izjavila je da za tako dug život ima da zahvali i „obaveznom rešavanju po jednih ukrštenih reči dnevno“.
Rešavanje ukrštenice može doprineti boljem učenju i uspešnijem savladavanju gradiva kojima se učenicima mogu približiti razni pojmovi.
Kao što se vidi, ukrštene reči, kao „kraljica zagonetaka“, nisu samo sredstvo zabave, kako to neki smatraju, svojevrstan način informisanja i obrazovanja“ kako to drugi smatraju već i jedna od mogućnosti usporavanja skleroze i mogućnosti da se doživi duboka starost.
(Tekst Ratka Stojkovića objavljen u "Danasu" 9. juna 2007. godine)
Нема коментара:
Постави коментар