понедељак, 13. фебруар 2017.

ŽARKOVA UKRŠTENICA SA UKLOPLJENIM KVADRATOM 7x7

Ako ne pokušaš, nećeš ni uspeti, mada, često nećeš uspeti ni kad pokušaš. Žarko Đokić često pokušava i često uspeva ne opterećujući se time da bude bolji od drugih, već mu je jedino važno da proveri i pomeri granice sopstvenih mogućnosti. Svih ovih godina je ostao istinski zaljubljenik u enigmatiku, neverovatan kombinator i znalac jezika, erudita koji stalno dopunjuje svoje znanje, pa ovakvi dometi nikako nisu slučajni, a lestvica će se u narednim godinama podizati još više na zadovoljstvo svih nas.

5 коментара:

  1. Браво Жаре. Видим и лепу белину, поред уклопљеног квадрата 7 пута 7. Белина је такође завидна, 8 пута 7. Браво мајсторе, још једном!

    ОдговориИзбриши
  2. Bravo Žarko, meni su ovakva dostignuća ne samo nedostižne stvari već i izuzetna drskost da se pokuša ovako nešto. U sadržaju nađoh MKŠK i nasmijah se slatko - nakon tolikih godina (prije 36 godina sam u vojsci bio daktilograf) ta kratica je ostala negdje u "memoriji sjećanja".

    ОдговориИзбриши
  3. I ja se uhvatih za taj em-ka-eš-ka, pa juče ispričah Žarku moja sećanja iz JNA: jedan Makedonac iz Ohrida je smatrao da se tu radi o "malim kolima - štabnim kolima". Nisam to hteo da ubacim u komentare očekujući javljanje priznatih enigmata i "ozbiljne analize". Naravno, kao i uvek, to je izostalo. Ne vole ljudi na ovim prostorima priznati da neko može što oni ne mogu (Hajro već dugo nije ovde, pa se "iskvario"). Ovde je događaj kad se na nekom populističkom blogu objavi "rebus" koji je, po meni, antipropaganda rebusa i vascele enigmatike, besmislena konstrukcija sa još besmislenijim "rešenjem". E, tu će biti komentara, tu će se narod "otvoriti" i mlatiti praznu slamu na opšte zadovoljstvo. Žalosno, ali to je godinama unazad naša stvarnost, kao i kuknjava o propasti enigmatike i krivici nekih drugih za to.

    ОдговориИзбриши
  4. Pominjanje populističkog pristupa (a imamo mi i postfaktičnosti, ne zaostajemo za bjelosvjetskim "vrlinama") me podsjeti na malu diskusiju koju smo vodili jesenas u Širokom Brijegu. Tema je bila - šta je korisnije za popularizaciju enigmatike, kvalitet i ozbiljnost ili opušteniji pristup sa nižim kriterijima, puno objavljenih radova ... Puno je tu nijansi i drugih faktora, no velika je razlika između ohrabrivanja početnika i obaranja kriterija objavljivanjem svega i svačega sa potpisima autora koji nisu početnici. Kao i kod rekorederstva kratki urednički komentari bi možda sve učinili boljim (npr - autor je novo ime..., rad je rekordan i otud prihvatanje nekih pojmova...). Super je da imamo što više enigmatike na internetu, no iskušenja svih vrsta su očigledno vrlo prisutna. Srećom nema finansijskog faktora, da su enigmatski blogovi zanimljivi oglašivačima pristup sadržaju bi bio još dalji od ozbiljne enigmatike. Glasam za kvalitet, ozbiljnost, enigmatsku teoriju i ozbiljnu diskusiju, što, naravno, ne isključuje podršku početnicima, naprotiv imali bi šansu da nauče, porede, napreduju...








    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Niski kriterijumi nekih enigmatskih listova u Srbiji 70-ih i 80-ih godina stvorili su "plejadu" večitih početnika koja još uvek postoji, mada je prilično desetkovana. Poslednje što nam treba je stvaranje još jedne takve generacije, ali i "podgrevanje supe" objavljivanjem bezvrednih "dela" ljudi kojima je 50 godina bilo malo da shvate da su zalutali u enigmatiku. Ako njih nije sramota da šalju takve "umotvorine", urednik to MORA odbiti. Dešava se, nažalost, da urednik nekog lista ili bloga popusti (iz sažaljenja ili pogrešno proceni da može imati koristi od toga), a onda su posledice grozne.

      Избриши