Решеткаста укрштеница објављена у листу "Политика Енигматика" број 29 од 6. новембра 2009. године (26. страна).
КРОЗ ДВА МИЛЕНИЈУМА
среда, 4. март 2015.
FOTO-ALBUM - 065
Fotografija snimljena u Vinkovcima 1980. godine: ja, pokojni Nikola Popović, Marjan Radaković, Žarko Đokić i pokojni Milovan Samardaković.
уторак, 3. март 2015.
LA SETTIMANA ENIGMISTICA 3266
Link za skidanje broja 3266 legendarnog italijanskog enigmatskog lista "La Settimana Enigmistica" od 29. oktobra 1994. godine (u pdf formatu).
VIKTOR STARČIĆ - PRVI JUGOSLOVENSKI FILMSKI ENIGMATA
Juče sam objavio post sa
fotografijom na kojoj se vide ruke čoveka koji perom i mastilom rešava ukrštene
reči u najdugovečnijem srpskom i jugoslovenskom enigmatskom listu -
"Enigmi". To je početni frejm jednog kadra iz filma "Saša"
koja traje desetak sekundi (danas prilažem i poslednji frejm na kome se vidi i lice
rešavača) - profesora matematike, koga igra legendarni srpski glumac Viktor
Starčić, na času rešava ukrštene reči. Pretpostavljam da je ova scena prva
takva u istoriji jugoslovenskog filma, pa je samim tim nama enigmatama vrlo značajna.
To što tokom Drugog svetskog rata "Enigma" nije još izlazila, ne
treba da nam previše smeta - režiser je iskoristio ono što je imao pri ruci.
Inače, "Saša" je jugoslovenski
ratni film iz 1962. godine u režiji Radenka Ostojića. Film je upamćen po tome što
su ga obeležili debitanti - reditelj Radenko Ostojić, scenarista Vlasta Radovanović,
glumci Predrag Ćeramilac i Nikola Angelovski, a Petar Kralj ima epizodnu ulogu,
prvu u svojoj sjajnoj karijeri.
Radnja filma se odigrava za vreme Drugog svetskog
rata. Nemci i njihovi saradnici terorišu okupiranu oblast, ali skoro svake noći
po jedan od njih biva ubijen. U ruci svakog ubijenog nalazi se redni broj i potpis
„Saša“. Neprijatelj ubija skrivenog ranjenog partizanskog borca verujući da će tako
eliminisati Sašu. Međutim, tajanstvena ubistva neprijateljskih vojnika se nastavljaju.
Grupa omladinaca u želji da se priključi partizanima, dolazi na sastanak sa nepoznatim
Sašom. U pitanju su tri dečaka, sa kojima je tajna omladinska organizacija u školi
imala teškoće. Ispostavlja se da su upravo oni, bez ičijeg znanja, negovali ranjenog
partizanskog borca i vršila osvetnički posao ostavljajući potpis „Saša“.
Evo šta u srpskoj Vikipediji piše o Vuktoru Starčiću, našem prvom filmskom enigmati:
Viktor Starčić (Raščuk, Osmansko carstvo današnja Bugarska, 11. maj 1901 - Beograd, Jugoslavija, 1. jun 1980) je bio srpski glumac (79. godina). Rođen je u porodici graditelja pruga iz Istre i majke Francuskinje. Otac mu je radio u Maloj Aziji, Grčkoj, Rumuniji, Srbiji, pa zbog svog nomadskog života nije završio školu. Bio je samouk. U svojoj 18. godini igrao je kao amater u Gornjem Milanovcu. Svoju umetničku delatnost, počeo je u Sarajevskom pozorištu, gde dobija i veće uloge. Od 1925 - 1930. bio je član pozorišta u Splitu, Zagrebu, Novom Sadu i Beogradskoj operi. Od 1929 - 1939. je u Narodnom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu je snimio i svoj prvi igrani film, ulogom varalice Lajoša u filmu „Grešnica bez graha“ (1930) režisera Koste Novakovića. Sa grupom umetnika 1938. godine, osniva u Beogradu Umetničko pozorište, u kome je glumio i režirao. Posle II svetskog rata igra u Novom Sadu i Rijeci, da bi se vratio u Beograd i postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je ostao od njegovog osnivanja (1948), pa sve do kraja karijere - života. Gostovao je u svim vaćim pozorišnim kućama Beograda i Jugoslavije. Od 1949. godine bio je 10 godina profesor na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Iako samouk, bio je jedan od najobrazovanijih glumca svoje generacije. Bio je umetnik s darom za suptilne portrete likova koje je igrao, sa dubokim emocionalnim i psihološkim zahtevima. Glas mu je bio topao i pomalo melodramski. Nije bio „fahista“, igrao je šta je hteo i uvek je bio maestralan. U svojoj 60-ogodišnjoj glumačkoj karijeri odigrao je prema sopstvenoj proceni preko 500 uloga. Značajne uloge su mu : Merkade (Onore de Balzak), Sadi (Dundo Maroje, Marin Držić), Hlestakov (Revizor, Nikolaj Gogolj), Aurel (Leda, Miroslav Krleža), Don Zane (Glorija, Ranko Marinković), Smrdić (Rodoljupci, Jovan Sterija Popović), Glumac (Na dnu, Maksim Gorki), Volpone (Ben Džonson) i mnoge druge. Maestralnom glumom uloge baruna Lembaha (U agoniji, Miroslav Krleža) obeležio je 45 godina umetničkog rada. Za svoj umetnički rad dobio je niz nagrada i priznanja kao: 2 nagrade na Sterijinom pozorju u Novom sadu, Sedmojulsku nagradu SR Srbije za životno delo 1964. godine i dr. Glumio je i na filmu i televiziji. Za ulogu u filmu „Dan četrnaesti“ režisera Zdravka Velimiroivića, dobio je nagradu na Pulskom festivalu 1960. godine. Kritičar je napisao o njegovoj glumi „Buket najlepšeg, poljskog cveća, bacam u cilindar gospodina Starčića!"
Evo šta u srpskoj Vikipediji piše o Vuktoru Starčiću, našem prvom filmskom enigmati:
Viktor Starčić (Raščuk, Osmansko carstvo današnja Bugarska, 11. maj 1901 - Beograd, Jugoslavija, 1. jun 1980) je bio srpski glumac (79. godina). Rođen je u porodici graditelja pruga iz Istre i majke Francuskinje. Otac mu je radio u Maloj Aziji, Grčkoj, Rumuniji, Srbiji, pa zbog svog nomadskog života nije završio školu. Bio je samouk. U svojoj 18. godini igrao je kao amater u Gornjem Milanovcu. Svoju umetničku delatnost, počeo je u Sarajevskom pozorištu, gde dobija i veće uloge. Od 1925 - 1930. bio je član pozorišta u Splitu, Zagrebu, Novom Sadu i Beogradskoj operi. Od 1929 - 1939. je u Narodnom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu je snimio i svoj prvi igrani film, ulogom varalice Lajoša u filmu „Grešnica bez graha“ (1930) režisera Koste Novakovića. Sa grupom umetnika 1938. godine, osniva u Beogradu Umetničko pozorište, u kome je glumio i režirao. Posle II svetskog rata igra u Novom Sadu i Rijeci, da bi se vratio u Beograd i postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je ostao od njegovog osnivanja (1948), pa sve do kraja karijere - života. Gostovao je u svim vaćim pozorišnim kućama Beograda i Jugoslavije. Od 1949. godine bio je 10 godina profesor na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Iako samouk, bio je jedan od najobrazovanijih glumca svoje generacije. Bio je umetnik s darom za suptilne portrete likova koje je igrao, sa dubokim emocionalnim i psihološkim zahtevima. Glas mu je bio topao i pomalo melodramski. Nije bio „fahista“, igrao je šta je hteo i uvek je bio maestralan. U svojoj 60-ogodišnjoj glumačkoj karijeri odigrao je prema sopstvenoj proceni preko 500 uloga. Značajne uloge su mu : Merkade (Onore de Balzak), Sadi (Dundo Maroje, Marin Držić), Hlestakov (Revizor, Nikolaj Gogolj), Aurel (Leda, Miroslav Krleža), Don Zane (Glorija, Ranko Marinković), Smrdić (Rodoljupci, Jovan Sterija Popović), Glumac (Na dnu, Maksim Gorki), Volpone (Ben Džonson) i mnoge druge. Maestralnom glumom uloge baruna Lembaha (U agoniji, Miroslav Krleža) obeležio je 45 godina umetničkog rada. Za svoj umetnički rad dobio je niz nagrada i priznanja kao: 2 nagrade na Sterijinom pozorju u Novom sadu, Sedmojulsku nagradu SR Srbije za životno delo 1964. godine i dr. Glumio je i na filmu i televiziji. Za ulogu u filmu „Dan četrnaesti“ režisera Zdravka Velimiroivića, dobio je nagradu na Pulskom festivalu 1960. godine. Kritičar je napisao o njegovoj glumi „Buket najlepšeg, poljskog cveća, bacam u cilindar gospodina Starčića!"
понедељак, 2. март 2015.
KO REŠAVA UKRŠTENICU U "ENIGMI"?
Ovo je, po meni, veoma značajna fotografija za jugoslovensku i srpsku enigmatiku: na njoj vidimo nekog gospodina kako rešava ukrštene reči, a rešenja upisuje perom koje umače u mastilo. Jasno nam je, na prvi pogled, da se ovo dešavalo pre dosta godina. E, sad pokušajte odgonetnuti ko je i kada snimio ovu fotografiju, ko je rešavač na njoj i zašto je toliko (po meni) ona značajna za našu enigmatiku. Jedino ću vam otkriti da gospodin sa slike rešava ukrštene reči objavljene u beogradskoj "Enigmi".
"ENIGMATIKA" 213
Скандинавка објављена у листу "Политика Енигматика" број 213 од 1. маја 2007. године (45. страна).
KVIZ - 53
"Slagalica" prikazana na RTS 27. juna 2006. godine (47. ciklus, 29. emisija). Protivnica mi je bila Dragana Jovanović iz Orašja kod Varvarina, voditeljka Marija Veljković, a supervizor Milka Canić.
недеља, 1. март 2015.
LA SETTIMANA ENIGMISTICA 3262
Link za skidanje broja 3262 legendarnog italijanskog enigmatskog lista "La Settimana Enigmistica" od 1. oktobra 1994. godine (u pdf formatu).
Пријавите се на:
Постови (Atom)