У организацији Енигматског савеза Србије, у Ваљеву су од 2. до 4. октобра о.г. одржани јубиларни 15. Сусрети енигмата Србије. Сусрети су оцењени као веома успешни, захваљујући пре свих вредним домаћинима – Енигматском клубу Ваљево, са агилним Војом Додевским на челу. На сусретима је учествовало 60 учесника из земље и региона. Осим љубитеља ''гимнастике ума'' из Србије, били су ту и гости из Ријеке, Лабина, Осијека, Белог Манастира, Бања Луке, Гацког и Подгорице, а међу њима и ријечанин Перо Галогажа, председник Хрватског загонетачог савеза. Ваљево је одабрано за домаћина сусрета јер је Енигматски савез Србије је и основан у Ваљеву, пре 30 година - 21. септембра 1985. године, на тадашњим 17. Сусретима загонетача Југославије. Градске власти Ваљева овај скуп нису препознале као нешто значајно и нису се ни на који начин укључиле у реализацију, јер су о њему званично обавештене само пет месеци пре дешавања.
Иначе, Енигматски савез Србије је удружење грађана које у десет клубова, широм Србије (Београд, Ваљево, Пожаревац, Сомбор, Нови Сад, Кикинда, Лозница, Бор, Ниш) окупља преко сто регистрованих чланова, и још толико енигмата и заљубљеника у загонеташтво који нису клупски активни. Савез се залаже за даљу популаризацију и афирмацију енигматског стваралаштва, као и за обезбеђивање бољег статуса и третмана ове сфере стварања.
Сусрете је отворио др. Владимир Кривошејев, директор ваљевског Народног музеја. На енигматској трибини, одржаној на тему ''30 година Енигматског савеза Србије'' било је речи о прошлом и будућем енигматике у Србији. Како је савез и основан у Ваљеву, његово прво седиште било у Ваљеву и његов први председник био ваљевац Бранко Полић (1942-2010), наметнула се и тема ''Историја енигматике ваљевског краја''. У реферату Јована Вуковића, новинара и енигмате из Нове Пазове, истакнут је допринос српском загонеташтву Љубомира Ненадовића, путописца, покретача листа ''Шумадинка'', ''оца српског ребуса'' који је и аутор првог теоријског текста о ребусима; Милована Глишића који је оснивач српске приповетке, био уредник новина, позоришни драматург и сакупљач народних умотворина који је прикупио 138 загонетака и питалица; Љубомира Ковачевића, историчара, професора на Великој школи, нумизматичара, сакупљача народних умотворина; Јосифа Прикелмајера, фармацеута из породице оснивача прве ваљевске апотеке, учесника Првог светског рата и аутора прве наше збирке загонетака ''Гордијев чвор''; Бранка Полића, Веселина Пантића, Бранислава М. Обрадовића и многих других. Посебно је истакнут допринос песникиње Десанке Максимовић. Поменити су и и савремени енигмате: Воја Додевски, Милосав Марјановић, Верољуб Бабић, Радослав Раша Станојевић, Милан Жујовић, Бранко Јаковљевић, Драган Радосављевић, Марко Радосављевић...
Љубитељи ''играрије духа'' су упознали и знаменитости овог дела Србије. Посетили су Истраживачку станицу Петница, Бранковину, Народни музеј у Ваљеву, Муселимов конак и Тешњар, а слободно време су искористили и за дружење и шетњу градом.
Такмичарски део је прошао у знаку Енигматског клуба Кикинда и његовог активисте Славка Бована. Клуб, који је основан пре седам месеци, од једанаест пехара, освојио је седам. Такмичења су релизована у три званичне и три ревијалне дисциплине.
На такмичењу у састављању енигматских задатака победио је Славко Бован, испред брачног пара, Владимира Шарића и Гордане Јовановић Шарић из Шимановаца. Две прве екипе су из Енигматског клуба Кикинда, а трећа је екипа Удружења енигмата ''Вук Караџић'' из Београда.
На такмичењу у решавању енигматских задатака победио је гост из Ријеке, челник хрватских загонетача Перо Галогажа, испред Решада Бесничанина (Нови Пазар) и Бранислава Никића (Пожаревац). Најбоља је била екипа Енигматског клуба Кикинда, испред екипе Удружења енигмата ''Вук Караџић'' и екипе гостију из Ријеке '''Феникс''.
На такмичењу у састављању анаграма теме су биле: ''Ваљево – седиште Колубарског округа'', ''Тешко стаду без пастира'' и ''Бранко Полић – пропагатор енигматике''. Победила је Гордана Јовановић Шарић из Шимановаца, испред Славка Бована и Зорана Радисављевића (Нови Сад).
У ревијалним дисциплинама, најбољи су били: међу енигматама – шахистима победио је Мирослав Михаљ (Нови Сад), испред Зорана Радисављевића (Нови Сад) и Мирољуба Драгојловића (Ваљево). Четврти је био ветеран ваљевског шаха, првокатегорник Милан Петровић. Рођен је 1931.године и био је најстарији учесник сусрета.
У игри суперквизовка победио је Славко Бован, испред Бранислава Никића и Сретена Перића (Лозница). У наградном квизу ''Шта је данас у некадашњим ваљевским кафанама?'' најбољи је био Зоран Радисављевић.
На сусретима су додељене и награде за дописнички конкурс ауторске загонетке, популарни ФЕЗ, који је по десети пут организовао Енигматски клуб Ниш. Победила је Марина Раичевић из Бора, други је био Мидхат Хрнчић из Санског Моста, а трећа Сандра Шкрбић из Новог Сада.
На свечаном затварању сусрета, додељене су захвалнице ваљевским организацијама, фирмама и појединцима за помоћ пружену оранизаторима. Енигматски савез Србије је доделио признања заслужним члановима за издаваштво, јубилеје и поводом 30 година постојања и рада савеза. Бранку Полићу је посмртно додељена Повеља Енигматског савеза Србије за животно дело. Посебно признање за шездесет година енигматског стваралаштва додељено је београдском адвокату Стевану Апостоловићу, пореклом из ваљевског краја. Проглашени су победници, објављен пласман по такмичарским дисциплинама и подељени су пехари, медаље и поклони које су обезбедили домаћини. За најуспешнијег учесника сусрета проглашен је Славко Бован из Енигматског клуба Кикинда, а његов клуб је проглашен за најуспешнији на 15. Сусретима енигмата Србије.
Александар Јанковић, председник ЕСС
(фотографија: С. Бован).
Иначе, Енигматски савез Србије је удружење грађана које у десет клубова, широм Србије (Београд, Ваљево, Пожаревац, Сомбор, Нови Сад, Кикинда, Лозница, Бор, Ниш) окупља преко сто регистрованих чланова, и још толико енигмата и заљубљеника у загонеташтво који нису клупски активни. Савез се залаже за даљу популаризацију и афирмацију енигматског стваралаштва, као и за обезбеђивање бољег статуса и третмана ове сфере стварања.
Сусрете је отворио др. Владимир Кривошејев, директор ваљевског Народног музеја. На енигматској трибини, одржаној на тему ''30 година Енигматског савеза Србије'' било је речи о прошлом и будућем енигматике у Србији. Како је савез и основан у Ваљеву, његово прво седиште било у Ваљеву и његов први председник био ваљевац Бранко Полић (1942-2010), наметнула се и тема ''Историја енигматике ваљевског краја''. У реферату Јована Вуковића, новинара и енигмате из Нове Пазове, истакнут је допринос српском загонеташтву Љубомира Ненадовића, путописца, покретача листа ''Шумадинка'', ''оца српског ребуса'' који је и аутор првог теоријског текста о ребусима; Милована Глишића који је оснивач српске приповетке, био уредник новина, позоришни драматург и сакупљач народних умотворина који је прикупио 138 загонетака и питалица; Љубомира Ковачевића, историчара, професора на Великој школи, нумизматичара, сакупљача народних умотворина; Јосифа Прикелмајера, фармацеута из породице оснивача прве ваљевске апотеке, учесника Првог светског рата и аутора прве наше збирке загонетака ''Гордијев чвор''; Бранка Полића, Веселина Пантића, Бранислава М. Обрадовића и многих других. Посебно је истакнут допринос песникиње Десанке Максимовић. Поменити су и и савремени енигмате: Воја Додевски, Милосав Марјановић, Верољуб Бабић, Радослав Раша Станојевић, Милан Жујовић, Бранко Јаковљевић, Драган Радосављевић, Марко Радосављевић...
Љубитељи ''играрије духа'' су упознали и знаменитости овог дела Србије. Посетили су Истраживачку станицу Петница, Бранковину, Народни музеј у Ваљеву, Муселимов конак и Тешњар, а слободно време су искористили и за дружење и шетњу градом.
Такмичарски део је прошао у знаку Енигматског клуба Кикинда и његовог активисте Славка Бована. Клуб, који је основан пре седам месеци, од једанаест пехара, освојио је седам. Такмичења су релизована у три званичне и три ревијалне дисциплине.
На такмичењу у састављању енигматских задатака победио је Славко Бован, испред брачног пара, Владимира Шарића и Гордане Јовановић Шарић из Шимановаца. Две прве екипе су из Енигматског клуба Кикинда, а трећа је екипа Удружења енигмата ''Вук Караџић'' из Београда.
На такмичењу у решавању енигматских задатака победио је гост из Ријеке, челник хрватских загонетача Перо Галогажа, испред Решада Бесничанина (Нови Пазар) и Бранислава Никића (Пожаревац). Најбоља је била екипа Енигматског клуба Кикинда, испред екипе Удружења енигмата ''Вук Караџић'' и екипе гостију из Ријеке '''Феникс''.
На такмичењу у састављању анаграма теме су биле: ''Ваљево – седиште Колубарског округа'', ''Тешко стаду без пастира'' и ''Бранко Полић – пропагатор енигматике''. Победила је Гордана Јовановић Шарић из Шимановаца, испред Славка Бована и Зорана Радисављевића (Нови Сад).
У ревијалним дисциплинама, најбољи су били: међу енигматама – шахистима победио је Мирослав Михаљ (Нови Сад), испред Зорана Радисављевића (Нови Сад) и Мирољуба Драгојловића (Ваљево). Четврти је био ветеран ваљевског шаха, првокатегорник Милан Петровић. Рођен је 1931.године и био је најстарији учесник сусрета.
У игри суперквизовка победио је Славко Бован, испред Бранислава Никића и Сретена Перића (Лозница). У наградном квизу ''Шта је данас у некадашњим ваљевским кафанама?'' најбољи је био Зоран Радисављевић.
На сусретима су додељене и награде за дописнички конкурс ауторске загонетке, популарни ФЕЗ, који је по десети пут организовао Енигматски клуб Ниш. Победила је Марина Раичевић из Бора, други је био Мидхат Хрнчић из Санског Моста, а трећа Сандра Шкрбић из Новог Сада.
На свечаном затварању сусрета, додељене су захвалнице ваљевским организацијама, фирмама и појединцима за помоћ пружену оранизаторима. Енигматски савез Србије је доделио признања заслужним члановима за издаваштво, јубилеје и поводом 30 година постојања и рада савеза. Бранку Полићу је посмртно додељена Повеља Енигматског савеза Србије за животно дело. Посебно признање за шездесет година енигматског стваралаштва додељено је београдском адвокату Стевану Апостоловићу, пореклом из ваљевског краја. Проглашени су победници, објављен пласман по такмичарским дисциплинама и подељени су пехари, медаље и поклони које су обезбедили домаћини. За најуспешнијег учесника сусрета проглашен је Славко Бован из Енигматског клуба Кикинда, а његов клуб је проглашен за најуспешнији на 15. Сусретима енигмата Србије.
Александар Јанковић, председник ЕСС
(фотографија: С. Бован).
Нема коментара:
Постави коментар