Najveći čovek među srpskim kvizašima je pobednik nedavno završenog 118. ciklusa "Slagalice". Vladimir Krnač je moj prijatelj, a u ovom tekstu on to isto kaže za mene - ponosan sam zbog toga. Novinari su se potrudili, kako to već umeju, da neke stvari pogrešno napišu: naš meč nije bio finale Superslagalice, već borba za mesto u Superfinalu, a nisam baš ubeđen da se to desilo pre samo 6 godina, ali dobro. Pozdravljam velikog šampiona!
Stranicu današnjih "Večernjih novosti" je skenirao Mile Janković i objavio je na svom blogu - hvala mu.
Ovaj komentar sam ostavio na Miletovom blogu:
ОдговориИзбришиVlada je jedan od najboljih ljudi koje poznajem - toliko ljudskog u jednom čoveku je prava retkost u današnje vreme. A novinari ne bi bili novinari da nešto ne prečuju, nenamerno ili namerno pogrešno napišu: nije bilo finale već borba za mesto u superfinalu. U najužem krugu smo bili: Vladimir Krnač, Milica Jokanovic (lovkinja u "Poteri"), Mihajlo Nejkov i ja (možda je bio još neko, ali je to bilo pre desetak godina, a ne pre šest kako piše u tekstu, pa se zaboravilo). Na kraju je prošao Mihajlo Nejkov, moj Nišlija, koji je ušao u to superfinale i na kraju pobedio sedmoricu svojih protivnika. Osvojio je montažnu kuću koju nikada nije dobio jer je trebalo keširati dosta para da bi mu je uopšte dopremili i montirali. Istina je da sam Vladu dobio sa 100 poena razlike. Pre nego što su se uključile kamere rekao sam Vladi: razbiću te sa 100 poena razlike, pa je nastao smeh u studiju. Smejali su se svi: voditeljka, kamermani, organizator snimanja, nekoliko takmičara i takmičarki koji su čekali da ja i Vlada završimo snimanje, pa da oni dođu na red (u toku jednog dana, za one koji ne znaju, snima se obično po OSAM emisija!), ljudi u režiji... Sada pokojni TV režiser koji je radio "Slagalicu", Živojin Čelić, jedva nas je smirio da bi otpočelo snimanje. Neverovatan događaj koji, eto, ne pamtim samo ja.