EUREKA EXTRA

Početkom jeseni 1990. godine posetio sam redakciju "Eureke" koja se nalazila u jednoj od dve najviše zgrade u Gornjem Milanovcu, a to su "Dečje novine" i hotel "Šumadija" (krajem februara naredne godine sam poslednji put boravio u ovom gradiću, dva i po dana u pomenutom hotelu, a povod za veliko okupljanje saradnika i nagrađenih čitalaca je bila proslava 20-ogodišnjice "Dečjih novina"). Posećivao sam ja još dosta puta "Dečje novine", ali samo u dopisništvima u Beogradu (u zgradi UNS-a na šestom spratu i u zgradi preko puta palate Albanije).

Da se vratim na početak priče: Stanija Petković me je pozvala u redakciju da se dogovorimo oko izrade jednog broja "Male Eureke Extra". To povremeno izdanje je bilo dimenzija 150x220 mm sa koricama u boji (spolja) i 96 stranica CB na roto-papiru. Stanija je tražila 40-ak osmosmerki različitih vrsta i dimenzija, 20 slagalica na jednoj strani (pazl ukrštenice) i 10 belih ukrštenica na dve strane. Kasnije su udenuli još tri skandinavke. Za to mi je ponuđena pristojna svota novca i nerealno kratko vreme za izradu traženih radova. Nakon žustrog cenkanja i "teških" reči, jedne iskidane ogrlice koja se rasula po podu ogromne redakcije (u žaru "borbe" Stanija je, preteravši sa gestikuliranjem, uspela da sebi iskida veliku ogrlicu koju je nosila oko vrata), mnogo ljubomornih pogleda sa strane (u to vreme sam bio veoma, veoma omiljen kod ženskog dela redakcije) i još koječega važnog i manje važnog, uspeo sam produžiti rok za pripremu radova na tri nedelje, povećati honorar za polovinu, a datum uplate pomeriti unapred za mesec dana (na kraju je ispalo da sam honorar dobio mesec dana pre izlaska lista iz štampe). Što bi rekao jedan moj kolega iz bivše firme "MIN-AGH": "Šta ću kad sam lep, pa me žene vole"! Na kraju je ovaj enigmatski list na 100 lajmovanih stranica, sa 77 mojih radova (jednu skandinavku smo sastavili zajedno Saša Čolaković i ja), pušten u prodaju u novembru 1990. godine po ceni od 14 dinara. Nakon mesec dana, zbog inflacije, cena mu je bila smešno mala, pa se desilo nešto nezamislivo: remitenda je iznosila 0 primeraka! To je bio jedini list u istoriji "Dečjih novina" koji nije imao vraćene neprodate primerke. Nisam do sad čuo ni da je neki drugi izdavač imao takav slučaj.