Književnost je
ljudsko pamćenje, rekao je Borhes. Zamislite taj trenutak da knjige nestanu, da
nema književnosti... Mislim da bi svet izgubio pamćenje o svojoj prošlosti, o
onome šta se događalo. Svaka knjiga mnogo više govori o svom vremenu nego more
napisa, analiza, eseja koji se dnevno objavljuju. O Francuskoj mnogo više
saznajemo iz knjiga Stendala, Balzaka, da ne govorim o engleskoj ili ruskoj
literaturi. Danas su knjige zapravo jedno živo svedočanstvo o vremenu iza nas,
ali koje ima veze sa našim. Knjige nas povezuju sa prošlošću, a vrlo je važno
da je znamo - rekao je za "Novosti" Filip David, odmah po saopštenju
žirija nagrade časopisa NIN, da je ovogodišnji dobitnik 61. prestižnog
književnog priznanja za roman "Kuća sećanja i zaborava", u izdanju
"Lagune". Davidov roman odneo je pobedu rezultatom 4:1, odlukom
žirija koji su činili Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina
Vrbavac, Mihajlo Pantić, Božo Koprivica i Mića Vujičić. Romanu Ota Horvata
"Sabo je stao", u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, glas je dao
Pantić, a u najužem izboru bio je i roman Davida Albaharija "Životinjsko
carstvo", u izdanju "Čarobne knjige". Nagrađena knjiga je, po
obrazloženju žirija, sugestivna studija zla u istoriji i u čoveku, koja sučeljava
četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju
sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja. U ovom romanu sreću se san i java,
patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, dokument i fikcija.
Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način
da se sačuvamo od zla. Umetnički dosledan, precizno osmišljen i superiorno
napisan, po rečima predsednice žirija, ovo je roman egzistencijalne jeze, roman
o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman
koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu ali i pamćenje kao silu koja
sve nadilazi. - Sećanja su jako važna i kad su ispunjena bolom, patnjama, sećanja
na one koji su tragično nestali. Ona su deo nas. Ako ih se odreknemo, odrekli
smo se i svog identiteta i onih koje smo voleli - rekao je David, obraćajući se
mnogobrojnim novinarima u prostorijama lista. - Pisci ne biraju vremena u
kojima će pisati. Osetio sam potrebu posle nekoliko romana i zbirki priča u
kojima sam bežao i udaljavao se od stvarnosti, da napišem knjigu koja govori,
zapravo, o našoj stvarnosti. Ne bavim se filozofijom, naučnim saznanjima,
pokušavam da kroz ljudske sudbine ispričam priču. Zahvaljujući se na nagradi
koja je još "izuzetna i pre svega važna za knjigu, a opasna po
pisca", jer mesec dana od trenutka kada se objavi širi izbor pa do
proglašenja dobitnika tenzije stalno rastu i pisac ne može ništa drugo da radi,
David je poručio da se knjiga sada odvaja od pisca i dobija samostalni život.
(Objavljeno u "Večernjim novostima" 19. januara 2015. godine)
Нема коментара:
Постави коментар