петак, 27. новембар 2020.

MOJ PRVENAC

 

 
 
 
 
Na današnji dan 1992. godine na kioscima se pojavio prvi enigmatski list u Srbiji (država u kojoj smo onda živeli zvala se Savezna Republika Jugoslavija!) u kome su objavljivane samo osmosmerke i prvi od petnaestak enigmatskih listova, podlistaka i rubrika koje sam do sada uređivao i/ili pripremao za štampu - "OSMOSMERKA". U impresumu je pisalo: Osmosmerka - specijalno izdanje Eureke. Izlazi svakog drugog petka. Izdavač DEČJE NOVINE, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4... Direktor Miroslav Petrović. Glavni urednik Dečjih novina Srećko Jovanović. Odgovorni urednik Stanija-Cica Petković. Urednik Miroslav Cvetković...
Tada sam postao i prvi urednik nekog izdanja "Dečjih novina" koji nije bio u stalnom radnom odnosu u ovoj, nekada moćnoj izdavačkoj kući.
List je štampan ćirilicom, u dve boje, na formatu B-2 koji je sklopljen na format B-5, kao što je nekada izgledao "Skandi Čvor" (nije sečen!). Cena prva dva broja je iznosila 500 dinara, naredna tri su koštala 700, a šesti (poslednji u ovom obliku i formatu) - 4500 dinara. Prvih pet brojeva je izašlo u najavljenom razmaku od 14 dana, a šesti tek nakom 35 dana - 26. februara 1993. godine. Tada je došlo do "kraće" pauze od četrnaest meseci, a broj sedam se pojavio u prodaji maja 1994. godine. Format je ostao isti - B-5, ali je list sada imao 32 strane na novinskom papiru u dvobojnoj štampi i korice u koloru (spolja) i dvobojnoj štampi unutra. Od osmog broja je objavljivana po jedna skandinavka, a od desetog i po koja bela ukrštenica, mozaička ukrštenica, ispunjaljka... Osmi broj je izašao jula, deveti septembra, deseti novembra, jedanaesti decembra te, 1994. godine, a poslednji, dvanaesti, februara naredne godine. Cena brojeva od 7 do 11 je bila 1,50 dinara, a poslednji, dvanaesti je koštao 2 dinara. Prvih šest brojeva je odštampala štamparija "Dečjih novina", sedmi broj je štampan u "Forumu", osmi u "Litopapiru", a od devetog do dvanaestog štampanje je obavljeno u novosadskom "Dnevniku". Iako je list (u dva oblika) izlazio u, čak četiri kalendarske godine, izašlo je samo 12 brojeva.
Devet meseci nakon prestanka izlaženja "Osmosmerke" pojavila se "My Love Osmosmerka" u izdanju ITP "Vukadin" (Beograd) koju, zatim pod imenom "Osmosmerka" preuzima ITP "Una Press", da bi od novembra prošle godine počela izlaziti kao izdanje firme "BGD Press" (pre dve godine, sa brojem 256, prestala je izlaziti).
Na kraju, podaci o saradnicima - prva dva broja sam uradio sâm, a od trećeg broja objavljivani su moji i radovi dvadesetak drugih enigmata. To su: Stojimir Talijan, pokojni Veljko Maksimović, Ljiljana Živković, Slavko Bovan, Radmilo Ivanović, Branislav Nikić (Don Kihot), Saša Čolaković, Krsta Ivanov, Željko Kužet (Darko Damjanović), Dragoljub Nešković, pokojni Jan Bažik (tri osmosmerke!), Dragan Cvetković, Kaica Đorđević, Zoran Živanović, Oliver Leskovšek, Svetlana Bajić, Vladeta Trivunac... Desetak mojih radova je potpisano izmišljenim imenima, a petnaestak nije ni potpisano (na zahtev Stanije-Cice Petković).

Нема коментара:

Постави коментар