среда, 23. новембар 2022.

ЗАХТЕВИ КОЈЕ МОРА ДА ИСПУНИ ДОБРА УКРШТЕНИЦА

ОБАВЕЗНО : 
1. Облик и димензије укрштених речи су онакви како је дотична редакција одредила.
2. Сви делови укрштенице морају бити међусобно повезани; не може се низом црних поља део одвојити у посебну целину. 
3. Поштовати граматичка и правописна правила (нпр: властите именице су у једнини...).
4. Именице су у номинативу, а глаголи у инфинитиву.
5. Прво се пише име па презиме личности: Мел Гибсон, а не Гибсон Мел ...
6. Страна имена писати фонетски, како је дотична редакција усвојила: Мики Рурки или Рорк, Адријан Броди или Ејдријен Броуди ...
7. Појмове описивати на начин како тражи дотична редакција: ''О'' - симбол кисеоника, а не симбол за кисеоник... 
8. За сумњиве (натегнуте) речи уз рад послати потврду: извор, назив књиге, издавача, годину, број странице.  
9. До скора је било енигматских часописа и на ијекавици, али је у српској енигматици у последњих 15-ак година загосподарила екавица. (Ово је чињеница, мада је тиме отворено мноштво других питања...).

ПОЖЕЉНО : 
1. Да речи буду што дуже – што је предуслов који и не треба помињати. Тиме се постиже да буде што мање црних поља - такође предуслов који се подразумева.
2. Користити лепе, народне речи: преслица, човекољубље, заврзлама, доушник, властодржац, двојнице, прзница, сеоце, свекрва, јетрва ...
3. Користити речи са групама сугласника или самогласника (звиждук, пршљен, беочуг, Мионица...), а избегавати монотоне речи у којима се наизменично смењују самогласници и сугласници (Арарат, атаман, монотонија, телевизор, опомена ...). Ово не значи да нема лепих речи код којих се смењују сугласници и самогласници: парожак, љубичица, милодух, запећак ...
4. Користити речи са мање фреквентним сугласницима Џ, Ћ, Ж, Ђ, Ч, Љ, Њ (џангризало, грожђе, Ђурђевдан, жртва, жаока, брњица, патрљак, ћурлик...).
5. Стране речи користити ако су се одомаћиле или немају замене у српском језику, а избегавати непознате: литокласт, колаудација, оферторијум ...
6. Већина речи у укрштеници да буду именице; да буде мање глагола и још мање придева. Користити само кратке придеве: сур, мрк... (Поједини угледни аутори се залажу и за равноправно коришћење придева и глагола, па је ово правило увелико оповргнуто). 
7. Дозвољава се и употреба скраћеница, заменица, прилога и бројева. 
8. Дозвољава се употреба иницијала. (Аутор има могућност да поједине иницијале опише и на други начин; нпр: ЛР су иницијали нашег глумца Лазара Ристовског, али и скраћеница за лаки ремонт. )
9. Синтагме (вишечлани изрази) се сматрају једним појмом и могу се користити: основна школа, народни херој, аграрна реформа, вештачко језеро, бензинска пумпа... Поједини аутори их радо користе јер тиме добијају већу просечну дужину речи, а други их избегавају јер сматрају да је то дискутабилан начин да се добију што дуже речи.
10. Радити укрштенице са слободним, разбацаним (несиметричним) распоредом црних поља. Овакве укрштенице се више цене од укрштеница са задатим, нанизаним, симетричним распоредом црних поља. 
11. Да је укрштеница што проходнија (умрежена); да нема низом црних поља одвојених целина.
12. Ако је укрштеница тематска, најважнији појам смесити у средиште лика, а не у ћошак. Поједини аутори сматрају да не треба помињати и друге личности ако су укрштеницу некоме посветили. (Нпр: ако је укрштеница посвећена Ричарду Гиру, не сме се појавити и Бред Пит... За аутора ових редова то је ''мак на конац'').

НЕ КОРИСТИТИ ! 
1. Два пута исту реч у једној укрштеници. Изузетак су заменице, скраћенице и иницијали који се онда морају различито описати. Нпр : ИТ – једном се опише као скраћеница за: индустрија трикотаже, а на другом месту као иницијали Ивана Тасовца.
2. Етимолошки облик страних имена: Jean Jеаques Rousseau...
3. Имена доказаних злочинаца и криминалаца: Хитлер, Геринг, Павелић, Ал Капоне ...
4. Псовке и речи које означавају блудне радње: пи...а матер...а, је...чина ...
5. Жаргонске и друге некњижевне термине: кева, пајкан, клопа ...
6. Неологизме (кованице): АРЕНАНТ – борац у арени, ТАВАНАР – човек који живи на тавану, ЛУЧАРА - радионица за производњу луча...!? Не измишљати речи. Једном у 5-10 година деси се да измишљена реч ''легне'' и може да прође, али све између је узалудан посао.
7. Провинцијализме који се користе само у 2-3 села.
8. Називе фабрика и комерцијалне називе њихових производа: Флорес, Жута оса, Бамби, Плазма кекс, Карнекс, Мајовита... (то се допушта у рекламно-пропагандним укрштеницама, уз које се подразумева спонзорство фирме која се рекламира). 
9. Множину за именице које се завршавају на ''ност'': упорности, свесности, сервилности ...

ИЗБЕГАВАТИ : 
1. Почетак укрштенице тешком и непознатом речју.
2. Тематске укрштенице посвећене личностима и догађајима које више нису у жижи јавности, а нису оставили виднији траг у историји: Мери Цетинић, Махир Палош, Хусреф Мусемић, Мирзино јато... Не значи да се не може сачинити квалитетна укрштеница на овакву тему, али је решавачима незанимљива јер није актуелна. 
3. Укрштање или стављање погрдих назива уз нечије име: Бил Клинтон, манијак; Мик Џегер, наркоман ...
4. Синтагме које се користе у свакодневном говору, али нису појам за себе: згужван папир, тесне ципеле, масна коса, бесан пас, луче дедино...
5. Речи са групом ''ст'': састанак, растанак, устанак, честица, листина, постава, гости, костобоља ...
6. Скраћенице фирми и организација које нису општепознате; ЧОРТ је војна скраћеница за ''чета за одржавање ракетне технике'', ''МБЛ'' је скраћеница за ''Милан Благојевић Лучани'', али то  користи узак круг људи.
7. Трословне иницијале: ЛНТ (Лав Николајевич Толстој), МВК (Мстислав Всеволодович Келдиш)...
8. Мало познате географске појмове: ГОБ - градић у Турској, ОМО - река на југу Етиопије ...

ОСТАЛО : 
- Скандинавке су популарне јер се лако читају питања (описи) у црним пољима. Међутим, због малог простора ти описи су често штури, непрецизни, па и погрешни. Скандинавке имају и ту предност да се може улазити у рубна поља. Већина редакција ограничава уласке на 1-2 у целом раду, а има редакција које уопште не дозвољавају уласке у рубна поља.
- Белине (6х6, 6х7, 7х7 ... белих поља) су мода коју поједине редакције постављају као услов за сарадњу. У том случају треба их испоштовати, мада постојање таквих белина није гаранција да је укрштеница квалитетна.
- Поједини аутори  издвајају решивост (одгонетљивост) као посебан квалитет укрштенице. То значи да је просечно образован решавач (поставља се и питање ко је то?) може решити уз мањи  ментални напор. Другим речима; лако је направити претешку укрштеницу, али правим ауторима није циљ да малтретирају решавача.  
- Ако укрштеница лепо изгледа и звучи кад се погледа и овлаш прочита решена, значи да је аутор овладао вештином састављања.
Ацо Јанковић
децембар 2007.год.

4 коментара:

  1. Nije loše pročitati što više ovakvih tekstova, a još bolje je i napisati još koji.

    ОдговориИзбриши
  2. Zahvaljujem kolegi Aleksandru Jankoviću što mi je poslao ovaj svoj tekst napisan pre 15 godina.

    ОдговориИзбриши
  3. Добар текст Аце Јанковића који ћемо објавити и у Гласнику ЕСС. Данас је рођендан једном од Крагујевчана Драгану Матовићу па сам му честитао поруком да погледа текст свога кума Аце на блогу Мирослављева енигматика. Влашар

    ОдговориИзбриши
  4. Treba ovaj tekst objaviti u "Glasniku". Aco mi je napisao da do sada nigde nije bio objavljen.

    ОдговориИзбриши