Tri od petnaestak stranica sa mojim enigmatskim prilozima iz enigmatskog lista "Eureka posebno izdanje" (april 1989. godine) koji je štampan na 120 stranica.
Ovo je dvadesetak godina koliko sam sarađivao u listovima "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca bila uobičajena kvota mojih radova po broju. To mi, naravno, nije smetalo. Nije smetalo ni čitaocima (rešavačima), ali... Smetalo je nekim mojim "kolegama". Jedan je sredinom osamdesetih godina prošlog veka zvao redakciju i pitao jednu od urednica: zašto u svakom broju ima toliko radova Miroslava Cvetkovića. Nije mu bilo važno zašto nema više njegovih, nego zašto ima toliko mojih!? Problem je što sam se u tom trenutku zatekao u redakciji i razgovarao sa istom tom urednicom. Naravno, taj "kolega" danas tvrdi da sam ja sve to izmislio. Jedan drugi "kolega" je više puta na susretima enigmata pričao (ogovarao) da ja pola te, uglavnom ženske redakcije... Neviđeni prostakluk jednog od poznatijih enigmata sa ovih prostora, a ne znam ni kako sam, pored svog tog "dopunskog angažovanja" imao vremena da sastavljam i objavljujem tristotinak radova mesečno, desetak sati potrošim na poslu i u odlasku i povratku sa istog (fabrika u kojoj sam radio skoro dvadeset godina je bila udaljena 20 kilometara od moje kuće), kada sam jeo i spavao, provodio vreme sa ženom i dvoje dece... Ne bih o ovome pisao, ali me juče jedan kolega iz Beograda koji je, za razliku od mene često bio učesnik susreta enigmata Srbije, podseti - on je već četvrti kome je taj stari momak iz zapadne Srbije ispričao bajku o meni kao Don Žuanu. Naravno, nisu mi se javili baš svi koji su "počašćeni" pričom ovog iskompleksiranog jadnika.
Нема коментара:
Постави коментар