Бокија сам упознао на Сусретима енигмата Југославије у Ваљеву 1985. године. Пришао ми је Миодраг Тошић и рекао да Боки жели да се упозна са мном и дао ми приступницу ЕД "Загонетка". Попунио сам је и однео Бокију, упознали смо се и разговарали десетак минута. Од тог тренутка, па до краја 90-их видели смо се више пута, сарађивао сам у листовима и енигматским додацима које је највећи српски енигмата уређивао. Са њим и још десетак чланове "Загонетке" сам "Олимпик експресом" отпутовао у Сарајево (Илиџу) на Сусрете енигмата Југославије. Кочијом смо ишли до Илиџе - били су то незаборавни тренуци дружења са једним невероватним човеком и енигматом. Једном сам са неколицином колега био на ручку код Бокија и ту упознао његову супругу (која је спремила ручак), његову децу и старог оца. Почетком 95-е снимао сам финале петог циклуса "Слагалице". Снимали смо три емисије, две у четвртак, а трећу у петак. Имао сам преноћиште у хотелу "Таш", па сам пре спавања прошетао до Миодрага Тошића и тамо затекао Бокија. Остали смо неколико сати, а затим сам кренуо у хотел, а Боки кући. Али, он је инсистирао да ме отпрати до хотела, па онда оде својој кући. Било је још сусрета: изложба енигматских радова Ивице Млађеновића у хали на Београдском сајму, још неколико сусрета енигмата... Једном смо се случајно срели у Кнез Михајловој, па се то претворило у двосатно дружење...
Нажалост, после тога се Боки повукао из енигматике и врло ретко виђао са колегама. Напустио нас је, а не знамо ни када, ни како, да ли је обављена сахрана или још није, и када ће. А био је и остаће највећи српски енигмата свих времена. Нисмо му се одужили колико је заслужио.
На сајту "Београдска гробља" накнадно сам пронашао да је Бошко Петровић (рођен 1936. године) сахрањен у суботу, 26. јуна у 13 часова на Топчидерском гробљу.
Lepo sećanje! Bokija sam upoznao 1980. godine, u Beogradu. On se tada vratio iz Švajcarske, ja sam služio vojni rok. Bio sam gost u njegovom stanu na Slaviji, bolje rečeno iznad Slavije. Upoznao sam i njegovog oca i kućnog ljubimca, mislim da je bila akita. Nekoliki sati proveli smo u tada kultnoj kafani Lovac, u neposrednoj blizini njegovog stana. Njegova harizma je bila neopisiva. Jedan je bio Boki!
ОдговориИзбришиСахрана је обављена на Топчидерском гробљу у суботу 26. јуна а присуствовала су три енигмата: Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, Драган ЛОЈАНИЦА и Томислав Тома ВУКАДИНОВИЋ.
ОдговориИзбришиОпроштајни говор је одржао Бокијев син др Владимир ПЕТРОВИЋ (иначе познати офталмолог).
Био сам спречен да присуствујем сахрани али сам имао ту част да се видим са Бокијем пре пар месеци када сам му однео пошту (писмо Јована Вуковића и примерке књиге "ЧУДЕСНИ ЕНИГМАТСКИ СВЕ БОШКА ПЕТРОВИЋА" (у два дела) као и најновију "Новости енигму" и др.
Био је великан али дужи временски период није желео да се експонира у енигматској јавности (највише се дружио са Ивицом Млађеновићем).
Нека му је вечна слава и хвала му.
Искрено саучешће породици.
Влашар